MH: Beli, u izbornoj noći imao si 67,97 odsto glasova. Šta se to desilo pa si odjednom dospio na treće mjesto?
– Naši izvori kažu da sam imao tačno toliko. Zato sam ujutru išao na Andrićev vijenac da mi Toma baci ključeve da se uselim. Kad ono, kažu da sam imao desetak posto. Nije ni to loše, ali je daleko ispod Belovih mogućnosti. Očigledna krađa. Ajde da su malo skratili, ali sa skoro 68% na skoro 10% – pa, ko da povjeruje u to?
MH: Mnogi su te pitali šta dalje, koji su ti planovi. Kakvo je sad raspoloženje, ići za neku Švedsku ili nekim čudom ostati u zemlji?
– Ja imam velike kapacitete. Ima mene i za Švedsku i za Ameriku i za Srbiju i Balkan. Zašto bih se ograničavao?
MH: Ranije mi je privukla pažnju tvoja rečenica da ste dovoljno učinili, a da je sad red na ostalima da u svojim lokalnim zajednicama prave slične pokrete. Da li i dalje ostaješ pri tom stavu i da li imaš predstavu kako to učiniti?
– Sad ozbiljno, ljudi uopšte ne znaju do koje mjere mogu da utiču na društvo i na politiku. Veliki broj njih očekuje da im „neko“ riješi sve probleme i uspostavi sistem kakav se njima sviđa. U stvari, to je posao svih nas zajedno. Jedan čovjek niti može, niti treba da mijenja cijeli sistem. Kad god je neko to pokušao, izrodilo se nešto relativno kratkotrajno, a svakako izvitopereno. Mi smo u Mladenovcu pokazali u kolikoj mjeri može da se utiče na lokalnu politiku i za manje od godinu dana podrška nam je skočila preko 100%. Mi planiramo da pomognemo svakom iskrenom, čistom i vrijednom lokalnom pokretu, ali ne možemo mi da radimo umjesto njih. Svaki takav pokret gradi sopstvenu reputaciju u sopstvenom okruženju. To je najzdraviji način da se utiče na sistem i pokaže se da politika ne mora biti nešto najprljavije.
MH: Kakvo je stanje u Mladenovcu?
– Zabava! Mi smo opozicija, ali ljudi su očigledno prepoznali ono što radimo i podrška nam je drastično skočila. Ljudi nam vjeruju i spremni smo da opravdamo to povjerenje. Što se tiče svima nama poznatog politikantskog ustrojstva, Mladenovac je sličan svakom drugom mjestu. Javna preduzeća služe kao poligon za partijske i koalicione igrarije, budžet je tu da sve to istrpi, a i vlast i bivša vlast pokazuju da su makar Makijavelija čitali. Ono što godi je kad vidite koliko ne umiju da se bore protiv nečega što je drugačije. Kad god protiv nas probaju njihove standardne metode provlačenja kroz blato, to im se vrati duplo. Prvo nas je nerviralo, ali sada nam je u stvari smiješno.
MH: Kakvo je tvoje viđenje protesta koji, mora se priznati, dugo traju s obzirom na (ne)aktivizam mladih ljudi?
– Protesti su odraz stanja u društvu i odnosa mladih prema svemu tome. Ipak, maloprije pominjano provlačenje kroz blato nije samo na lokalnom nivou. Zbog toga je bitno da se svi koji su se kroz politiku isprljali potrude da tu prljavštinu ne brišu o proteste. Jednom sam na Tviteru i rekao da političari ne zaslužuju ni da stoje uz demonstrante, a kamoli da ih vode.
MH: Zašto niste skuvali dovoljno sarmi da počastite sve goste u izbornoj noći?
– Ala jedu tvoje kolege novinari, da ne vjeruješ. Neko bi rekao da do tada SarmuProbaliNisu.
