Opustjelo selo malo
mnoge kuće zatvorene
ništa nije kao nekad
zbog toga mi suza krene.
Još kostela stara stoji
i ponosno čuva selo
i prebire uspomene
dok gangalo se,vezlo,prelo.
Na bunaru kanta stara
stoji prazna,zahrđala
tu sam nekad vodu pila
kraj jablana odmarala.
Nedaleko od bunara
stara kuća priču piše
u dvorištu nikog nema
kamen plače i uzdiše.
Još u selu baka sijeda
za danima prošlim pati
suze briše,Boga moli
da sin joj se kući vrati.
Moli baka u samoći
dok joj suza lice kvasi
dođi kući mili sine
da ognjište se ne ugasi.
Vrati mi se mili sine
jer me sutra neće biti
tad će laste u kućici
svoja nova gnjezda sviti….
Ljijljana Tolj
