Home Društvo Ljiljana Tolj: Kamen plače i uzdiše

Ljiljana Tolj: Kamen plače i uzdiše

SHARE

Opustjelo selo malo

mnoge kuće zatvorene

ništa nije kao nekad

zbog toga mi suza krene.

Još kostela stara stoji

i ponosno čuva selo

i prebire uspomene

dok gangalo se,vezlo,prelo.

Na bunaru kanta stara

stoji prazna,zahrđala

tu sam nekad vodu pila

kraj jablana odmarala.

Nedaleko od bunara

stara kuća priču piše

u dvorištu nikog nema

kamen plače i uzdiše.

Još u selu baka sijeda

za danima prošlim pati

suze briše,Boga moli

da sin joj se kući vrati.

Moli baka u samoći

dok joj suza lice kvasi

dođi kući mili sine

da ognjište se ne ugasi.

Vrati mi se mili sine

jer me sutra neće biti

tad će laste u kućici

svoja nova gnjezda sviti….

Ljijljana Tolj