Rašćike se zaželio jedan dida stari,
pa zamoli nevisticu, da užinu svari
Mlada žena u tajicam’ oči izbečila,
pogledala bisno dida, pa mu govorila:
– Taman posla, nisam luda rašćiku da varim,
pa da nokte i frizuru zelenjem pokvarim.
Rašćika je još u vrtlu, a u vrtlu rosa,
mogla bi mi od maglice skovrljat se kosa
Sve to oprat, sitno križat, trajalo bi dokad,
otkuvavat pa istiskat – puka bi mi nokat.
Suva mesa na tavanu, ko će mi odrezat,
i kumpira namiriti, ma nemoj me zezat.
Sluša dida sa tronošca pa se postidio,
kad je baba kuvala mu, nije baš vidio.
Moderno je došlo doba, babe nema više,
nema više ni ognjišta, pura ne miriše.
Unučica digla glavu, ispred svog kompjutora,
žao joj je dida dragog pa mu progovara:
– Ajde dide, glavu gore, što si mi se stica,
evo sad će za minutu sa gljivama pizza.
Ružica Jukić
