Nad duvanjskim poljem utužila pušanija vec tri četri dana zaredom
Did, k’o glava kuće o tom nije vodio računa, jer zna kako će neviste revno obaviti svoj posa i ne daj Bože da zaboravi, bolje da je nema. U to vrime ljudi su takodjer bez obzira na nevrime, vanka obavljali nuždu. Tribalo je izać prid kuću, negdi iza zida ili na djubretluk, i obaviti svoje što je brže moguće, zavisi od toga kakva je nužda, skidati gaće ili ne. Ladno je guzica se zaledi nisi li dobro brz, minusi su bili i priko dvajest ispo nule.
Did je trpio nebili se malo razašlo, ali jednom mora se na dvor..,nema druge.. i pri tom je brzina obavljanja navedenog posla, pa skoro ključni faktor u situaciji smrzavanja stražnjeg kraja. Iskusniji su znali neke predradnje obaviti odma kod izlaska, pa s alatom na gotov’s doć na poziciju. Bliski susret se desio, taman kad je nevista banula iza ćoška sa punom krošnjom, umotana laneticom da joj samo oči vire… pogurila se sritnica šta od bure šta od one krošnje koju vuče. Nije primjetila ništa dok nije došlo do sudara sa Didom koji je s alatom na gotov’s žurio prema ćošku. Kad se nevista onako pognuta susrela oči u oči, prvo s alatom onda s didom, na tren se zbunila onda u dreku” Dide đava te odnija šta to držiš”, na to će did.., prolazi, prolazi nevista i ništa se ne boj, poznaje on kućnu čeljad…
Geofri Ckaucer Hercegovina.info
