Piše: Martina Tomić/Grude.com
Samo ti želim reć da, ma šta god radiš u ovom trenutku ako te ispunjava, blagosloviš. Da se nasmiješ materi kad dođe s posla i doneseš ćaći daljinski. Da pritrpiš što u kafiću nema Ledo sladoleda. I nasmiješ se konobaru uz onu čeličnu riječ “hvala”. Da ne živiš tužno. Da se ne sasičeš u kolinima kad ugledaš bivšeg i ne nakostrušiš se na svaku antipatičnu osobu. Sebe rušiš, sebi štetiš. I ako se zalomi koji kečić u dnevniku i nepoložen ispit, izdrži. I kad ti sestra kaže da je ispeglaš, reci “oću”. I uradi to. Ne kažem ti da budeš naivan ili naivna. Samo ti pokušavam reć da je život tako puno lipši. Bez ikakve dodatne filozofije. Nikakva instaglumljenja ootd stvari i grljenja važnih osoba na 14. veljače, na drugu nedilju u petom misecu i slično. Ne vridi. Vridi kad osjetiš, a ne kad ti je propisano. Vridi kad je iz srca, kad je zauvik, svakog dana od 0-24.
Izvor: Grude.com
