Vraćam se s prijateljicom Katom neki dan iz Zagreba s Adventa prema našoj kršnoj Hercegovini, svome Kruševu i uživam u vožnji autocestom. Jes’ da su joj digli cijenu, mogla sam večerat u Bezdanu i tagat se na Instagramu, da nisam išla autocestom, ali ajde rekoh vrijedi… Čitala prije puta kako se i pristupna cesta u Zvirovićama konačno sredila, rekoh sebi bit će ovo najbrži dolazak kući. Bezbrižno vozim četiri sata, razmišljam hoću li kad dođem kući bušit breskvice ili ću udarit na čupavce.
I dok sam mislima u kolačima, dolazim na granicu…
“Oklen cure iđu?” upita me policajac, za kojim bi se Marijana Batinić rasplakala da stane na vagu.
“Ma evo iz Zagreba malo na Adventu bile”, odgovaram..
“Života ti je l’ istina da u onim kućicama gori imaju “sarmu za ponit?”.
“Imaju hahaha”, odgovorih..
“Nu Milana od šta on biznis napravi, šta ih je meni mater dala za ponit mogla je i ona u Vitini kućicu otvorit. Aj polako i ugasi duga.”
Tražim po autu “žute” (više žutila ima u Cvitku), iskupih nekako 1,20 KM i prolazim naplatne. Sva sretna skidamo se s autoputa, kad ono ŠOK!!! Cesta nedirnuta ko bombonjera za proslijedit što nam je kuma Mara donijela za Uskrs. Od šoka naglo zakočih, nabila lijevu ruku, desnom već tražim broj babe iz Lisica. Vozim nekako dalje, koliko me treska razbilo mi kamenac u bubregu, neću morati ići u časne u Posušje.
Dođoh do jednog dijela puta i vidim k’o da se nešto navlačilo. Stala sa strane da vidim šta je, odvalila se smijati k’o Indira iz Colonie. Navučen sloj k’o Eurocrem na tanko, počeo već pucat ko jufka. Sjela u auto i krenula dalje, vozim slalom između rupa k’o Janica, kad opet BUM, nisam uspjela izbjeći jednu, Kata udarila glavom, krvarila ko Ćorluka.
Stala u Kruške da dođemo sebi, Kata popila tri Jane i pojela sve šećere čovjeku sa stola. Ja naručila Tsunami za ponijeti reda radi. Izlazim, vidim nema mi ratkape. Pogledam ispod, kad neki momak izlazi, kaže:
„Sigurno ti je ispala dole kod one talijanske zajednice, ondje im se obično gubi trag haha.”
Taman što sam sjela, sabrala se, kad u Miletini opet tresnu u jednu.. Počela plakat od muke, od siline udarca sama se stanica na radiju promjenila, okrenulo na Radio Mir Međugorje, a tamo svira:
„Ima jedna duga cestaaaa…”
