Neka posla, i nereda. Tko će ga i svaki dan posklanjati i rintati. Uzmi ovaj dan neka bude samo tvoj.
Stani ženo. Stani ženo malo. Odmori! Ništa ne moraš, ništa ne trebaš. Da te sutra ne bude, sve bi se opet događalo bez tebe. Nedostajala bi najmilijima neko vrijeme, ali svo to trebanje i moranje bi se kotrljalo i bez tebe. Ne nameći sebi više nego što možeš povući. Jer nisi magare. Žena si.
Sasvim je uredu da nisi danas skuhala ručak i da im narežeš salate i odmrzneš onu sarmu što stoji od siječnja. Neće im ispariti svi vitamini iz organizma za jedan dan. Neka ženo i te prašine. Čujem peglaš peškire i čarape. Zapitaj se samo je li život zamišljen tako da se provodi u peglanju?
Mora da ima i boljih načina. Skuvaj sebi kavu i konačno čitaj knjige koje si kupila za dane kad ćeš imati vremena. Jer da ti kažem jednu tajnu: nikad nećeš imati dovoljno vremena. Nemamo mi vrijeme, nego vrijeme ima nas. Zato oslobodi sebi minute, sate i dane za sebe.
Odmori dušu i budi samo ti. Nemoj barem malo biti ni žena, ni majka ni kraljica. Bit će ti zahvalna tvoja štitna žljezda! Odmaraš li dovoljno? A i koga će biti briga. I za tebe i tvoju štitnu žljezdu. Nikoga. Odgovor njihov će biti: ma tko je tjerao … Da, da, baš tako!
Stani ženo. I natjeraj sebe da misliš. Ima li tvoje življenje i trud svrhu. Cijeni li netko to? Pitam te. Pitam vas! Zato stanite. Odmorite … Život se nastavlja i nakon vas. Neće vrijeme stati zbog tebe, mene … Ma svih nas žena. Često sama sebi kažem, ali nikako da se poslušam i tako prolaze dani. Dolazi kraj.
