Išla sam ginekologu. Da znaš da mi je teže otić tamo neg u banku, samo šta ću?! Što no kažu, šta se mora nije teško. Zato natram samu sebe pa barem jednom godišnje odem na kontrolu. Lipo sam se spremila pa nako, nervozno sila u čekaonicu zadovoljna što nema gužve. Nisam se pošteno ni smistila u onoj stolici kad eto ti jedne starije gospođe. Veselo me pozdravila pa se spustila tik do mene i odma započela razgovor.
– Radi li doktorica? – upita nestrpljivo povirujuć priko mene.
– Radi – kratko odgovorim posve nervozna zbog nelagodnog pregleda.
– Neka, neka. Neka je žensko odma mi je zeru lašnje. Muški su brte uvik nekakvi grubi i naprišiti! – primjeti ona posve opušteno.
Odmirim ja priko oka nepoznatu, brbljivu gospođu čudeći se pomalo što u zatvorenom prostoru i u srid kišnog dana nosi sunčane naočale. Ali, da suzbijem svoju nervozu rado se uključim u razgovor.
– I meni je draže što je žensko mada ima finih i muških doktora – priznam pomirljivo.
– Ima, samo eto, na svašta se čovik namiri. Mene je nedavno operiro nekakav doktor, naprišit i mrk Bože sačuvaj. A što je najgore mlad je čovik! Pa mi reče da mu opet dođem na kontrolu. Nisam brte po glavi izgorila! Čula sam da je ova naša doktorica dobra pa reko odo nek mi je ćirne ona, ta isto je, pregled ko pregled! – glasno će ona.
Bi to meni, nako nervoznoj i priviše suvišnih informacija pa odredim šutit, ali mi ona ne dade pa me otvoreno upita:
– A šta je tebi mlada pa si vamo došla?
Zbuni mene njezina izravnost pa tiho i pomalo zamuckujući odgovorim da mi nije ništa već sam eto, došla na kontrolu.
– Meni brte, otkad sam je operirala ko da je grom spuco u nju! – izvali ona iznenada pa odma i nastavi ko da se ispovida:
– Uvik čujem da u njoj nešto kucka. I svrbi me u zadnje vrime! – prizna mi zabrinuto.
Zinula ja čudeći se tolikoj otvorenosti pa se odma i posve zbunim. Nisam znala šta bi joj na to rekla kad se srićom baš tada ukaza sestra i prozove me da uđem.
– Mogu li ja prije, meni se žuri! – skoči se moja sugovornica.
– Gospođa je naručena – reče joj sestra mirno, pokazujuć rukom meni da uđem, ali se ova pobuni, skine naočale pa molećivo upita:
– Ma zjenicu sam niki dan operirala pa meščini nije kako triba. Samo nek ona baci oko i ja sam gotova!- zamoli ljubazno pokazujući crvenilo u oku.
– Ali gospođo, vi trebate okulisti! – začudi se sestra pa zbunjenoj ženi pažljivo objasni da je zalutala na krivi odjel. Onda joj polako, na tanane objasni kuda triba ić. Žena se glasno nasmije, a onda se ispriča i ode.
Konačno i ja uđem kod svoje doktorice i to posve opuštena.
Računam da ona žena ima i pravo. Doktorica je baš fina, a pregled ko pregled!
Šta me briga.
Ivana Ćurić/Tomislavcity
