Izašao sam s jednom curom, mnogo je bila slatka i simpatična, pravo zgodna u trenerci. Dok smo šetali u blizini jedne mračne ulice, kakvih je u Mostaru u oni vakat bilo, a ima ih i danas, jer mi imamo svoga Ljubu, i tražili mjesto za vođenje ljubavi njoj priđe neko malo kučence i onjuši joj patiku.
To ju je izgleda iznerviralo i svom snagom ga je šutnula, kučence je baš glasno jauknulo i pobjeglo. Majke mi, nisam mogao vjerovati!
Počeo sam galamiti na nju, ali je njoj to bilo smiješno. Ostavio sam je samu i pošao da tražim to kuče. Ona mi je kasnije slala poruke ali nisam htio odgovoriti i blokirao sam je na svim mrežama. Pronašao sam psa i vodio sam ga kod veterinara. On je dobro i zadržat ću ga. Cuko mi se zove Tiki-Miki, piše u kolumni pod nazivom Mostarske ljubavne priče M. Zvrko
